Систем за дисање
Систем органа за дисање (респираторни систем) обавља размјену гасова између организма и спољашње средине. Процесом дифузије се преко респираторних површина усваја кисеоник, а отпушта угљен-диоксид у спољашњу средину.  Дисање је могуће подијелити на:
  • унутрашње дисање - обухвата размену гасова на нивоу ткива и ћелија;
  • спољашње дисање - размена гасова кроз респираторне површине које су у додиру са спољашњом средином.

Плућа кичмењака састоје се од два плућна крила. Она стоје у вези са цријевом преко душника, који се отвара у ждријелу једним пукотинастим отвором. Изнад тог отвора је развијен израштај у виду поклопца (епиглотис), који затвара улазак у душник за вријеме гутања. Почетни дио душника, у нивоу отвора, је гркљан. Зид душника је подупрт хрскавичавим прстеновима. На свом крају душник се грана на бронхије које се даље гранају у самим плућима. Плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена дијафрагмом. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују: инспираторни мишићи учествују у ширењу грудног коша (дијафрагма, спољашњи међуребарни мишићи) и експираторни мишићи помажу издисај (трбушни мишићи, унутрашњи међуребарни мишићи).
Бронхије се у плућима гранају на бронхиоле које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице – алвеоле. Алвеоле су танких зидова и богате мрежом капилара и представљају респираторну површину преко које се врши размена гасова.

Назад